Bez grkljana, ali ne i bez glasa: Život uz pesmu i nakon laringektomije?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Članovi Kluba laringektomisanih osoba VMA, bez grkljana i glasnih žica, uče ponovo da govore, dišu i komuniciraju uz podršku lekara, logopeda i psihologa.
- Posle totalne laringektomije koriste se ezofagealni govor, vokalne proteze ili elektrolarinks, a rehabilitacija traje mesecima i vraća pacijentima svakodnevni život.
Članovi Kluba laringektomiranih osoba VMA čine pacijenti koji govore iz jednjaka jer nemaju grkljan ni glasne žice. Osobe kojima je delimično ili potpuno odstranjen grkljan (larinks), poznat i kao glasna kutija, najčešće kod uznapredovalog karcinoma, okupljeni uz podršku lekara, logopeda, psihologa, posle ove ozbiljne operacije uče ponovo da govore i dišu.
Ove osobe, pojednostavljeno rečeno, „dišu“ kroz grlo, ali i govore, recituju, pevaju, kako se čulo na sastanku Kluba laringektomisanih osoba. Pod sloganom „Simfonija snage i zajedništva“, sastanak na VMA bio je prilika da se podsetimo da uz malo truda i zajedništva možemo dosta dobrog da učinimo.
Glas ne prenosimo samo informacije već i emocije
Tradicionalno okupljanje pacijenata i medicinskih stručnjaka bilo je posvećeno stručnim izlaganjima multidisciplinarnog tima VMA, kao i učešću pacijenata koji su uspešno prošli proces govorne i psihosocijalne rehabilitacije sa posebnim akcentom na radu Kluba, koji je osnovan na VMA 2013. godine.
Radmila Čvorović, logoped-fonoped koja se bavi rehabilitacijom glasa i govora, napomenula je da je Klub pratio dešavanja u regionu, u svetu. Čvorović dodaje da su brzo shvatili da ambulantni rad u rehabilitaciji govora i glasa nije potpun i da je potrebna jedna terapijska zajednica, mesto gde niko nije sam.
- Imali smo znanje, imali smo sve resurse na našoj ustanovi, naišli smo na jednu podršku uprave i načelnika ORL klinike i osnovali smo klub koji je ubrzo postao, ne samo mesto za pacijente, već i za njihove porodice i mesto susreta stručnjaka koji, u stvari, pomažu da se ovaj kvalitet života ovih pacijenata poboljša. Kao logoped, svakodnevno svedočim tome koliko je glas jedan važan deo identiteta i da glasom ne prenosimo samo informacije, već izražavamo i emocije, nesigurnost, tugu. Glasom uspostavljamo sve odnose i potvrđujemo svoje prisustvo u svetu koji nas okružuje - navela je Čvorović.
Kako je naglašeno na sastanku čovek, koji je suočen sa totalnom laringektomijom, ne gubi samo organ koji učestvuje u stvaranju glasa, već se suočava sa velikim promenama.
- To su promene u disanju, prekida se veza između gornjih i donjih disajnih puteva, dolazi do problema u govoru, gutanju. To su pacijenti koji kreću sa radioterapijom i/ili hemioterapijom i narušava se njihov kvalitet života. Naš zadatak jeste da pokušamo da im pomognemo da pronađu svoj glas, sigurnost i svoje mesto u porodici - kaže Čvorović.
Tri glasa
Nakon totalne laringektomije postoje tri načina alaringealnog govora i glasa: ezofagealni govor i glas, traheoezofagealni govor – vokalne proteze i elektrolarinks.
- Mi imamo i pacijente sa ugrađenim vokalnim protezama koji su uspešno rehabilitovani, ali svaki od ovih načina ima svoje karakteristike, ima svoje prednosti, ali ima i svoja ograničenja. Ezofagealni govor i glas nije samo da mi formiramo govor u terapijskoj zajednici, u ambulanti. To je proces u kojem pacijent mora postepeno da razvija kontrolu nad vazduhom, nad fonacijom, nad artikulacijom i govornom komunikacijom. Za pacijenta svaki izgovoreni slog, svaka reč, svaka uspešna komunikacija mogu biti samo veliki korak napred - naglasila je Radmila Čvorović.
Srce peva
Kako se čulo na sastanku, pacijenti obično posle jedne, dve ili tri godine ponovo progovore. Mogu da razgovaraju sa porodicom, da obave telefonski razgovor, da se druže. Ali i da pevaju, što je potvrdio i hor pacijenata „Srce peva“ izvođenjem pesme „Tamo daleko“.
Ovaj sastanak bio je prilika da se pacijenti podsete na pravilan način ishrane. Preporuka stručnjaka jesu više manjih obroka u toku dana, bez jakih začina. Napomenuto je da pacijenti moraju da budu i fizički aktivni, savet je svakodnevna prilagođena aktivnost 15 do 30 minuta dnevno.